Odgovaram svima
Za mene jutarnja kafa i podnevno pivo uvek koštaju 250 - 300 dinara jer nikada nisam sam, uvek treba da mi neko nešto kaže, objasni, uveri u ispravnost svojih postupaka. Ceh uvek ja plaćam, i dobar sam svima. A šta je sa mnom, kako sebi da pomognem, tek onda vidim da su ljudi isuviše sebični, zauzeti svojim obvezama, jurnjavom za karijerom, za novcem. Nema ko da me sasluša, kome da se izjadam kad me stegne u grudima, kad mi dođe da vrištim od bola. Onda tek uvidim da je sve otišlo u kurac. Pričam najboljem ortaku, a kao da pričam prolaznicima, kao da rasipam reči i te reči kao da se odbiju od zidina Niške tvrđave i opet mi se vrate kao bumerang. Zapitam se koliko smo pukli, da li nas je to uništila tranzicija, da li smo postali žrtve vremena u kome živimo. Da li smo u stanju da normalno funkcionišemo ili samo nabacimo veštački kez na lice i idemo dalje.
Ja sam suprug, brat, sin, kum, dever, šurak, teča, kolega, poslovni partner, školski drug, prijatelj i odgovaram svima. Imam puno prijatelja i uvek sam nekom za nešto potreban, uvek treba da dam, sačekam, shvatim, saslušam, razumem, posavetujem, pozajmim neki dinar ili euro. Ja svakodnevno pijem espreso i kiselu, pivo i nemem pijma koje su cene pića. (Dalje)
